Ne postoji deo na automobilskom motoru koji traži više pažnje i održavanja od ventila.Tehnika održavanja i opravke ventila je dobro razraĎena, pa ne predstavlja težak, skup i mukotrpan rad. Ventil se sastoji od dva dela:

1. Pečurke
2. Stabla

Čelik od koga su izgraĎeni ventili mora imati dovoljnu otpornost na visokoj temperaturi, štoznači da se ventil ne sme razvući (istegnuti) čak ni u jako zagrejanom stanju. Čelik takođe treba da bude otporan prema oksidaciji, inače se na visokoj temperaturi stvara kora oksida, to dovodi do lošeg zaptivanja, do prolaza gasova i nagorevanja pečure i sedišta, i do smanjenja snage motora. Nekada su oba ventila (usisni i izduvni) od istog materijala i iste su veličine, tako da su međusobno zamenjivi. Izduvni ventili su obično od kvalitetnog čelika (visoko legirani, otporni na vatru, ne oksidišu niti na 900ºC) npr hrom ili hrom-silicijum čelici , ili austenitnihrom-nikl-volfram čelici.

GREŠKE NA VENTILIMA

Loše zaptivanje ventila je ono što čini osnovnu grešku ovog dela motora. Sledeci su uzroci:
1. Nepropisan zazor ventila. To je zazor (razmak) između vrha podizača ventila i vrhavretena ventila kod stojećih ventila, odnosno izmeĎu klackalice i vrha vretena kod visećih ventila. Ako se usled zagrevanja ventil izduži on se može osloniti o podizače,tako da pečurka više ne može potpuno leći na sedište: ventil ne može da se zatvori.
Zbog toga je potreban ovaj zazor, da otkloni takve slučajeve. Tačno, propisno regulisanje zazora od bitne je važnosti za ispravan rad motora.

2. Neispravne vođice ventila. Ako je vođica suviše istrošena, vreteno ventila šeta u njoj,te se pečurka oslanja čas jednom, čas drugom stranom o sedište i uglavnom ne zaptiva dobro. Ako je vođica suviše uzana, ventil se zaglavljuje i ne zatvara. U oba slučajanastaje kao posledica nagorevanje ili iskrivljenje pečurke.

3.Izduženje pečurke usled zagrevanja, koje dolazi od loše konstrukcije ventila. Izdužena pečurka više ne zaptiva dobro i greška se sve više pojačava. Ovo se naročitodešava na izduvnom ventilu koji se jače zagreva. Sedište teže nagori zbog toga što se glava (blok) hladi.

4.Stvaranje čađi. Ako suviše ulja prolazi u kompresioni prostor (istrošeni klipni prstenovi, klipovi, cilindri i dr), ulje sagoreva i hvata se u vidu ugljene kore, naročitona izduvnom ventilu. Pri ponovnom puštanju u rad motora, ohlaĎena se kora ljušti, ineki komadić se uglavi između pečurke i sedišta, pa ventil ne zaptiva dobro.

5.Zaglavljivanje podizača u vođici. Podizač mora imati u vođici toliko zazora, da bez podmazivanja upadne u vođicu, pod sopstvenom težinom. Takođe se može zaglavljivati klackalica na svojoj osovini sa istim posledicama po ispravnost radaventila.

VENTILSKE VOĐICE

Ako je vođica suviše istrošena, ventil ne zaptiva dobro. Vođice moraju biti okrugle, sa propisanim zazorom između vođice i vretena ventila i koncentrične sa sedištem ventila. Zazor vretena u vođici je propisan za svako vozilo. Na motorima koji duže rade pod velikim opterećenjem, kao i kod motora sa visećimventilima (usled bočnog pritiska klackalice na vreteno ventila) vođice se brže ishabaju i trebaih češće menjati.

VENTILSKE OPRUGE

Greške na oprugama su lom ili gubljenje elastičnosti. Takve opruge se moraju zamenitinovim. Opruge izduvnih ventila rade pod težim uslovima, te su kvarovi na njima češći. Proveravanje napona opruga se vrši pomoću mengela.Treba takođe pregledati da na oprugama nema prskotina ili riseva, odnosno nagrizanja od rđe. Ako je lom opruga nastao na više ventila, moguće je da to dolazi od nedovoljno provetravanja odeljka motora. Benzinske i uljne pare i izduvni gasovi tada nagrizaju opruge na sitnim pukotinicama i sve više ih produbljuju dok ne dovedu do loma. Proveravanjenapona opruga se vrši pomoću dugog zavrtnja. Kad god se radi oko ventila, treba proveritinapon ventilskih opruga. Mnogi proizvoĎači ga propisuju.

ZAZOR VENTILA

Zazor ventila je propisan od strane proizvođača za svaki motor i toga se traba držati. Ako ne postoje tačni podaci, daju se orijentacione cifre za zazor.
Ukoliko ventil više upada u sedište, utoliko je zazor veći. Ako mehaničar nije siguran u mere, bolje je da dâ veći nego manji zazor.Jednom regulisan zazor ne ostaje stalan. Pečurka se udubljuje u sedište i zazor se timesmanjuje. Zato se preporučuje regulisanje zazora posle perioda razrađivanja motora. Svi ventili na motoru moraju imati podjedna zazor. Ako ventili nagorevaju onda im zazor treba povećavati, a ako suviše lupaju, zazor im se smanjuje. Ako zazor nestane, ventil se neće ponovo zatvoriti, što će prouzrokovati probleme koje nose loše zativanje ventila.

Za regulisanje zazora je potrebno veoma malo alata i to je:

1.Slog mernih listića
2.Par tankih klučeva
3.Jedan odvrtač

Prilikom merenja ili regulisanja zazora mora se prvo motor dovesti u odgovarajući položaj.
Klip tog cilindra na kome se reguliše zazor treba da bude u gornjoj mrtvoj tački, i to na krajutakta kompresije, to znači, da treba paziti kada se usisni ventil tog cilindra zatvori, pa obrnutiradilicu u smeru obrataja, za jos pola kruga. U tom položaju se podizač ventila tog cilindra sigurno ne nalazi na grbi bregaste osovine, a to je tako i potrebno.

Zazor na stojećim ventilima se reguliše na sledeći način:

1. Najpre se mernim listićima proveri zazor
2. Pomoću ključa se odvrne navrtka-osigurač zavrtke za regulisanje. Obrne se ključem navrtka za regulisanje toliko da se dobije željeni zazor
4. Jednim ključem se sada pridržava zavrtka da se ne obrće, a drugim se pritegne navrtka-osigurač (kontra-navrtka). Nekada je za ovo potrebno tri ključa, od kojih trećisluži za to da se spreči obrtanje podizača u svojoj vođici.
5. Posle pritezanja se opet proveri zazor, da se nije poremetio prilikom osiguravanjazavrtke.

Zazor na visećim ventilima se reguliše na sledeći način:
1. Najpre se mernim listićima proveri zazor
2. Pomoću ključa se odvrne navrtka-osigurač zavrtke za regulisanje
3. Odvrtačem se obrne zavrtka za regulisanje u potrebnom smeru, toliko da se dobiježeljeni zazor
4. Odvratačem se zavrtka za regulisanje pridržava da se ne odvrne, a ključem se priteže navrtka-osigurač
5. Posle pritezanja se opet proveri zazor

Treba napomenuti da pojedine fabrike preporučuju regulisanje ventila kada je motor hladan,iako nije naročito naglašeno, propisani se zazor odnosi na hladan motor. Neki proizvođači daju zazor i preporučuju regulisanje na zagrejanom motoru. Zazori na zagrejanom motoru, susvakako manji.

PODEŠAVANJE ZAZORA VENTILA

Način podešavanja zazora ventila nije isti kod svih vrsta motora. U ovom slučaju nema
nikakvih vijaka sa kontra navrtkama, a samopodešavanje zazora ventila vrši se promenom pločica koje su različitih debljina.

Za noramalno podešavanje zazora ventila u toku exploatacije vozila postoji 30 različitih dimenzija pločica sa kojima treba postići sledeći zazor:
1. 0,30 mm za usisne ventile i 0,40 mm za izduvne ventile.

Ukoliko se umesto stare ugrađuje nova bregasta osovina zazori se podešavaju prema novim podacima.

Sam proces podešavanja, odnosno provere zazora ventila bio bi sledeći:

Najpre je potrebno skinuti poklopac bregaste osovine, a zatim staviti breg ventila čiji zazor hoćemo da kontrolišemo u vertikalni položa. U tom položaju u procep se uvlačikalibrisani merni listić i određuje se tačna vrednost zazora. Ukoliko je vrednost u okviru propisanih granica, ne dira se ništa, ali ako je vrednost veća ili manja, treba pomoću promenelistića naći pravu vrednost zazora i na osnovu toga odrediti treba li ugraditi deblju ili tanju pločicu. Ako kontrolišemo zazor jednog izduvnog ventila i pronađemo da je taj zazor 0,45mm jasno je da treba ugraditi pločicu koja je od ugrađene pločice deblja za 0,05 mm. Da ne bi zaboravili koju pločicu treba ugraditi, treba izmeriti prethodno zazor ventila i tu vrednost zabeležiti na svim ventilima, a zatim pristupiti promeni pločica postupajući na sledeći način.Izmedju bregaste osovine i podizača treba uvući specijalnu viljušku i u položaju potisnutog podizača, uz pomoć pincete ili komprimiranog vazduha izvući pločicu ventila čiji se zazor podešava. Kada se pločica izvuče, preciznim mikrometrom se izvrši merenje debljine pločice,a zatim pristupi traženju pločice koja je deblja ili tanja za izračunatu vrednost. 

Prilikom proizvodnje pločica na njima se upisuje vrednost debljine, tako da se odgovarajuća pločica lako može pronaći ukoliko nije u toku rada došlo do brisanja vrednosti. Kada se nađeodgovarajuća pločica, postavi se u njeno gnezdo u čašici podizača i ponovo proveri zazor. Ovo se čini po identičnom postupku za sve ventile. Tokom proizvodnje počice koje sunačinjene od veoma kvalitetnog materijala, cementirane su i kaljene na visoku tvrdoću, takoda do trošenja pločica u toku rada motora, skoro i ne dolazi. To praktično znači da izvađene pločice, ne treba baciti, već ih sačuvati za naredno podešavanje ventila, a to tim pre što su dimenzije pločica kod jednog istog motora dostarazličite. Zbog već pomenutog zahteva za visokim kvalitetom ne sme se brusiti ploči ca u cilju povećanja zazora u slučaju kada ne posedujemo tanju pločicu odgovarajuće debljine. Neophodno je, ugrađivati samo originalne pločice pošto je to garancija da su načinjene ododgovarajućeg materijala. 

Pločice lošeg kvaliteta mogu oštetiti bregove bregaste osovine i na taj način prouzrokovativeliku štetu. U nedostatku pločice odreĎene dimenzije ne sme se brusiti deblja pločica namanju debljinu, jer se tako skida otvrdnuti sloj što je čini praktično neupotrebljivom. Redosled paljenja ventila je prvi, treći, četvrti i na kraju drugi. Podešavanje zazora prvogventila se vrši dok je četvrti na vagi, drugi se podešava dok je treći na vagi, treći se podešavadok je drugi na vagi, a četvrti dok je prvi na vagi. Kada vozilo pređeodređeni broj kilometara vrši se podešavanje zazora. Vozač nema nikakvih problema u vožni sem što se čuje neobičan zvuk ventila, tkz.ventili klepeću.

Zadatak ventila je da obezbedi dovodjenje gorivne smese i odvodjenje izduvnih gasova ucilindar. Ventili se mogu čuti i kada su propisno podešeni, jer njihovo stanje zavisi i odstarosti (pohabanosti – npr. klackalice). Dobro podešeni ventili dovode do manje potrošnje goriva i boljeg rad motora, što je svakom korisniku od velikog značaja.